Majica nije baš samo majica
Većina nas kupuje proizvode ne razmišljajući o tome kako isti proizvodi nastaju. Ali, ukoliko ste naučnik, ili jedan od rastućeg broja ekološki svesnih potrošača, mislićete na uticaj proizvoda koje koristite na životnu sredinu ili na njihov “rok trajanja”. Jedan proizvod može više puta da utiče na životnu sredinu: prilikom izdvajanja i obrade sirovog materijala, prilikom transporta proizvoda u prodavnicu, tokom perioda kada se proizvod koristi, i konačno, kada završi u kanti za smeće.
Na primer, jedna majica, kako se ispostavilo, nije baš tako jednostavna stvar. Pre nego što se nađe na tebi, jedna majica obiđe ceo svet. Cena jedne majice u prodavnici je možda niska, ali mi plaćamo iste majice skupom cenom zagađene životne sredine i lošeg uticaja na naše zdravlje.
Život jedne pamučne majice može da počne u Kini, Keniji, Egiptu, Americi ili Uzbekistanu. Sve ove zemlje su veliki uzgajivači pamuka. Nakon žetve, sirov pamuk se šalje u regione gde je cena radne snage niska, poput Azije ili Južne Amerike, gde se sirov pamuk pretvara u predivo, tka, šije i boji. Majica se zatim šalje na tržišta širom sveta. To znači da ukoliko ste kupili majicu u Beogradu, ona može da sadrži pamuk uzgojen u Teksasu, da je proizvedena u Kini a transportovana preko bilo koje evropske luke pre nego što se našla u vašoj kesi. Naravno, nakon što ste je kupili, opraćete je i osušiti mnogo puta. Vruća voda i energija koje se koriste u mašinama za pranje veša imaju veliki uticaj na životnu sredinu. Životni vek jedne majice završi se onda kada je bacite i kada ista najverovatnije završi na nekoj od deponija smeća. .
Najveći uticaj tokom životnog veka obično je tamo gde najmanje očekujemo: za majicu to je uzgajanje pamuka i pranje i sušenje dok je nosite. Iako zauzima samo 3% svetskih oranica, pamuku je potrebno više pesticida nego bilo kojoj drugoj žitarici, kao i 25% svih svetskih insekticida – od kojih su mnogi kancerogeni. Neka istraživanja pokazuju da pranje i sušenje tokom jednog životnog veka majica odnese gotovo 60% energije – ovde se pre svega misli na pranja vrućom vodom i sušenja u mašini koja troše najveći deo energije.
Najjednostavnije rešenje? Seti se ovih saveta kada sledeći put kupuješ majicu:
Ovaj članak dobijen je od Esty Environmental Partners, ekološke konsultantske organizacije i zasnovan je na 20-godišnjem radu profesora sa Yale univerziteta i jednog od vodećeg konsultanta u US za korporativnu ekologiju.
