Montenegro
    |         |    

U Srbiji je od 1. juna 2017. godine do 30. juna 2018. godine, ukupno je prijavljeno 44.728 slučajeva nasilja u porodici.*

Polovina žena u Srbiji u toku svog života imala je neko iskustvo nasilja u porodici. Skoro svaka druga je bila žrtva psihičkog nasilja (49.8%), a nešto više od trećine i fizičkog nasilja (33.9%)**

Nasilje u porodici nije jedini oblik nasilja s kojim se suočavaju žene i devojke. U partnerskim vezama česti su oblici uznemiravanja poput prisilne kontrole, koja je dugo vremena bila percipirana kao romantična demonstracija ljubavi.

Pročitaj i pogledaj šta sve predstavlja nasilje i razmisli da li si ikada bio ili bila jedan od učesnika ovakvih situacija? Šta treba da uradiš u slučaju da ti se dese?


Kada kompliment postaje uznemiravanje?

Ulično uznemiravanje je neželjeno fizičko ili verbalno zlostavljanje, najčešće seksualne prirode od strane jedne ili više osoba na javnom mestu.
Žene sistematski trpe ulično uznemiravanje i ovaj vid nasilja nad ženama dugo je bio jedan od društveno najprihvatljivijih.
Ulično uznemiravanje je neželjeno, utiče na dostojanstvo i fundamentalna prava žena, uključujući slobodu kretanja. Može učiniti da se žene osećaju uplašeno, degradirano, i poniženo, pretvarajući javna mesta i javno dostupne privatne prostore u opasna mesta.
Efekti uličnog uznemiravanja daleko dosežu: žene se plaše da same šetaju ulicama, nepotrebno kasne jer moraju da izbegavaju određene oblasti, moraju dodatno da plaćaju za taksi prevoz, oslanjaju se na druge muškarce (oca, brata, dečka itd.) kao pratnju i zaštitu na ulicama, a dešava se i da daju otkaz na poslu.

Ulično seksualno uznemiravanje može biti:

  • Neželjeni komentari
  • Zviždanje, oponašanje zvuka poljupca, sviranje automobilskom sirenom i ostali zvuci
  • Namigivanje
  • Nepristojni pokreti ili komentari
  • Dodirivanje (nameran blagi dodir ili hvatanje)
  • Masturbacija
  • Egzibicionizam
  • Praćenje ili saterivanje u ćošak

Postoje tri glavna učesnika u uličnom uznemiravanju (voljna ili nevoljna)

  1. Uznemiravač, osoba koji vrši radnju.
  2. Osoba koja trpi uznemiravanje, ona ka kojoj je ova radnja usmerena.
  3. Svedok, ona osoba koja vidi šta se dešava, ali ćuti ili je nezainteresovana čime pomaže održavanje lanca nasilja

Ako ste žrtva:

  1. Kada su uslovi bezbedni i kada vas prestupnik ne može fizički povrediti, odgovorite da biste pokazali neodobravanje i da pokažete da uznemiravanje nije prihvatljivo.
  2. Ako postoji rizik po vašu bezbednost, zamolite druge ljude da pozovu policiju u pomoć.
  3. Prijavite slučaj policiji.

Ukoliko ste svedok ove vrste nasilja:

  1. Recite nešto, sve dok je bezbedno da to uradite. Ovo će žrtvi pomoći da oseti da ima podršku, a uznemiravaču pokazati da je njegovo ponašanje pogrešno.
  2. Ponudite pomoć toj osobi i ne oklevajte da tražite pomoć ukoliko situacija postane rizična za žrtvu i vas.

Svaka 2. devojka i svaki 6. mladić u Srbiji doživeli su dobacivanje, zviždanje, slanje poljubaca i oblizivanje.
Svaka 3. devojka doživela je i neželjeno dodirivanje/priljubljivanje.
Srbija je tek od prošle godine ovakva i slična ponašanja kvalifikovala kao krivično delo polno uznemiravanje za koje je zaprećena novčana ili kazna zatvora do šest meseci.


izvor: https://womenngo.org.rs/vesti/1272-zasticena-svaka-treca-devojka-u-srbiji-dozivljava-nezeljeno-dodirivanje

Podatke podelila organizacija Autonomni ženski centar.

 


Koliko treba da delimo sa našim kontaktima u digitalnom svetu? Gde se završava pravo na intimnost?

Digitalno nasilje ugrožava emocionalnu i psihičku slobodu i dobrobit žena kroz deljenje njihovih privatnih ili intimnih fotografija i video snimaka. Ozbiljnost ove vrste nasilja leži u tome što jednom kada te informacije postanu dostupne na internetu, imaju neograničenu publiku, prelaze granice i traju zauvek; jednom kada se sadržaj podeli, gotovo je nemoguće izbrisati ga.
Različiti oblici digitalnog nasilja vode do ugrožavanja privatnosti i intimnosti, ali i do ugrožavanja emocionalne i psihičke dobrobiti žrtve, izazivajući sramotu, poniženje i samoosuđivanje. Takođe, može dovesti do anksioznosti, niskog samopoštovanja, depresije pa čak i samoubistva. Deljenje intimnih fotografija ili video snimaka takođe može uticati na njen profesionalni, akademski ili društveni život.

Nasilje nad ženama na internetu raste i može imati različite oblike:

➔ Distribucija bez saglasnosti:
Deljenje slika, fotografija ili video snimaka iz intimnog ili privatnog života neke osobe, bez njene saglasnosti.
➔ Hakovanje:
Nezakonit i/ili neovlašćen pristup uređajima kako bi se došlo do privatnih informacija sa ciljem diskreditovanja i degradiranja druge osobe. Na primer, krađa lozinki za pristup uređajima, krađa slika i izmena korisničkih naloga na društvenim mrežama.

Postoje tri glavna učesnika (voljna ili nevoljna):

  1. Agresor: prva karika u lancu nasilja. Osoba koja proizvodi i/ili deli sadržaj i/ili zlostavljanje. Ove osobe mogu ostati anonimne i udaljene zahvaljujući korišćenju digitalnih tehnologija.
  2. Osoba čija je privatnost narušena: osoba koja je uznemiravana, progonjena i/ili postala predmet objektualizacije kroz obelodanjivanje intimnih fotografija ili video snimaka.
  3. Podstrekivač ili gledalac: ima moć da podrži ii zaustavi ponašanje uznemiravača kroz preduzimanje radnji ili propuštanje da nešto uradi.

Jednom kada sadržaj izađe sa originalnog uređaja, može biti podeljen kako bi se povećao njegov domet.

  • Ne zaboravite da poverenje koje imate u osobu sa kojom delite vaš privatan sadržaj može biti iznevereno i da možete da izgubite kontrolu nad vašim ličnim podacima.
  • Uvek prijavite slike seksualne sadržine na internetu kako biste pomogli da se spreči njihova distribucija. Na društvenim mrežama, kao i na vebsajtovima sa video sadržajem i blogovima, postoje opcije za prijavljivanje i blokiranje slika uvredljivog sadržaja.
  • U slučaju da materijal seksualne prirode uključuje decu i tinejdžere, možete podneti prijavu u najbližoj policijskoj stanici ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal putem mejla vtk@beograd.vtk.jt.rs

Da biste sprečili hakovanje:

  • Koristite šifrovane foldere ili sisteme kako biste zaštitili lične informacije, fotografije i/ili video snimke.
  • Koristite efikasno pravilo za kreiranje lozinki: neka vaše lozinke sadrže alfanumeričke karaktere koji se lako pamte, ali teško se pogađaju, koji ne sadrže lične podatke (ime, prezime, broj lične karte, adresu itd.), koje su različite za svaku društvenu mrežu, i redovno ih menjajte.

Da li ste ikada čuli za izraze "sajber zlostavljanje" ili "digitalno uznemiravanje"?

I koje su njihove posledice u digitalnom svetu? Da li vam je poznato ono što se dešava u ovom video snimku?


U digitalnom uznemiravanju koriste se elektronski mediji: imejlovi, društvene mreže, blogovi, instant poruke, tekstualne poruke i aplikacije da bi se neko sistematski zlostavljao. To može biti u obliku ličnih napada, šala, pretnji, uznemiravanja, kleveta itd. Ovaj oblik nasilja karakteriše nedostatak vremenske, dnevne ili geolokacijske granice, kao i širok domet.

Rastući fenomen nasilja nad ženama na internetu ima više oblika:

➔ Uznemiravanje
Sistematsko kontaktiranje osobe sa ciljem uznemiravanja, ponižavanja i/ili pretnji uz primenu KIT (Komunikaciono-informacionih tehnologija). Ovo ponašanje uglavnom dugo traje i generalno ne predstavlja izolovan slučaj. Na primer, uporni telefonski pozivi ili poruke, javne ili privatne poruke na društvenim mrežama, prekoračivanje kvote za glasovne poruke tako da druge osobe ne mogu da ostavljaju poruke.
➔ Krađa identiteta:
Korišćenje digitalnih tehnologija kako bi se preuzeo identitet žrtve i pristupilo njenim ličnim podacima. Na primer, slanje uvredljivih imejlova žrtvi; otvaranje lažnih korisničkih naloga na društvenim mrežama koristeći slike i/ili ime žrtve; hakovanje korisničkih naloga kako bi se postavljao sadržaj u njeno ime.
➔ Uhođenje / praćenje:
Uhođenje i praćenje aktivnosti žene preko društvenih mreža ili aplikacija. Na primer, GPS praćenje preko mobilnog telefona; kontrolisanje "lajkova" na društvenim mrežama, čitanje privatnih poruka.

Postoje tri glavna učesnika (voljna ili nevoljna):

  1. Uznemiravač: osoba koja proizvodi i/ili deli sadržaj i/ili vrši zlostavljanje. Primenom KIT (Komunikaciono-informacionih tehnologija), ova osoba može ostati anonimna i udaljena.
  2. Osoba koja trpi uznemiravanje: osoba koja je zlostavljana, uznemiravana i /ili je proganja nasilnik.
  3. Javni gledalac: prolaznici koji vide ovakve situacije i mogu da podstiču ovakvo ponašanje kroz različite radnje ("lajkove", komentare) ili ukoliko ne intervenišu.

 

  • Uvek saslušajte žrtvu sa poštovanjem i pružite joj podršku. Nemojte da ublažavate ili preuveličavate situaciju; prihvatite šta se dogodilo iz ugla podrške.
  • Ohrabrite je da razgovara. Ukoliko se situacija čuva u tajnosti, to povećava posledice i vodi do izolacije, pa je ohrabrite da o tome razgovara sa prijateljima ili bliskom porodicom.
  • Ne odgovarajte sa jednakom mržnjom ili nasiljem. Budući da nasilje vodi do više nasilja, odgovaranjem na mržnju sa još većom mržnjom može dovesti do agresivne situacije.
  • Blokirajte neželjene korisnike. Kada neko od naših kontakata nekoga uznemirava, možemo ga blokirati i time sprečiti da vidi profil te osobe, kontaktira je i vidi njene objave.
  • Zlostavljanje prijavite na svakoj platformi: provajderi društvenih mreža imaju prostor predviđen za prijavljivanje objava ili profila koje korisnici mogu da koriste da bi ostvarili svoja prava. Ove prijave su anonimne.
    Takođe, prijavu možete podneti i Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal putem mejla vtk@beograd.vtk.jt.rs

6 od 10 devojaka u Srbiji prima neželjene poruke i telefonske pozive seksualnog sadržaja.*
* izvor: Istraživanje „Mladi i iskustvo seksualnog uznemiravanja“ , terensko istraživanje tokom kog je ispitano 602 mladih (18-30g) u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koje je, za potrebe AŽC, radila agencija Ninamedia tokom juna 2018.g.

Podatke podelila organizacija Autonomni ženski centar.


Kada zlostavljanje u porodici postaje način života?

Da li ste znali da nasilje u porodici može biti i emocionalno i fizičko? Pogledajte ovaj video snimak i podelite ga sa prijateljima i porodicom.

 

Takođe poznato i kao "porodično nasilje" nasilje u porodici se odnosi na uznemiravanje, maltretiranje i zlostavljanje u porodičnom okruženju, najčešće pod istim krovom. U ovo može biti uključen jedan ili više članova porodice, može se ponavljati i biti svakodnevno.

Nasilje u porodici može imati više oblika:

  • Fizičko zlostavljanje koje je nekada očigledno, a nekada prikriveno.
  • Nametanja ili ograničenja kada je reč o ličnom izgledu.
  • Sprečavanje osobe da radi, ide na fakultet ili u školu, prima posete ili čak ima prijatelje.
  • Kontrola aktivnosti i vremena, uz proganjanje, nadzor i konstantno zlostavljanje.
  • Uvrede na račun fizičkog izgleda, inteligencije, kapaciteta za rad i dostojanstva.
  • Pretnje fizičkim zlostavljanjem ili povređivanjem najbližih.
  • Seksualno zlostavljanje, ignorisanje nedostatka saglasnosti.
  • Finansijsko zlostavljanje: opsesivna kontrola i/ili ograničavanje potrošnje domaćinstva. Traženje dokaza o potrošenom novcu ili da osoba daje više novca.
  • Stalno traženje odobrenja i/ili ovlašćenja za svakodnevne aktivnosti ili donošenje ličnih odluka (način na koji se osoba oblači, promene izgleda, hobiji ili šta neko želi da studira).
  • Cenzurisanje tema za razgovor.
  • Diskreditovanje i podrivanje osobe pred decom ili drugim članovima porodice.
  • Prisiljavanje osobe da obavlja sve poslove po kući.
  • Zabranjivanje ili sprečavanje osobe da koristi ključeve od stana, automobile itd.
  • Sprečavanje osobe da upravlja ili odlučuje o ličnoj imovini, bilo da je u njenom vlasništvu ili zajednička.
  • Prikrivanje porodičnih prihoda, i kada se sazna informacija o prihodima, sprečavanje osobe da odluči šta će da radi sa novcem.
  • Kršenje privatnosti i/ili gubljenje prava upravljanja ličnim prihodima.

Porodično nasilje je prisutno u čitavoj porodici. Iako postoje žrtva i zlostavljač, procenti istraživanja nasilja pokazuju da je u najvećem broju slučajeva muškarac onaj koji zlostavlja svoju partnerku i/ili decu.
Partner ili deca mogu biti aktivni (podstrekači takvog nasilja) ili pasivni (ne uključuju se).

Najbliža porodica ili prijatelji žrtve mogu da joj pomognu da shvati da ovakve situacije nisu normalne i da predstavljaju nasilje. Porodica, prijatelji i najbliža rodbina su obično prve osobe kojima se žena može obratiti i u koje može imati poverenja. Važno je da oseti da ima podršku i da će je saslušati bez osuđivanja, da će joj pomoći da prepozna suptilne radnje koje ograničavaju njen svakodnevni život i samopouzdanje. Potrebno je usmeriti je i podržati je u vezi sa rizicima kojima je izložena.

Za podršku i više informacija, možete pozvati SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja 0800-100-007, dostupan radnim danima od 10h do 20h

Poziv je besplatan iz svih mreža.

U Srbiji je od 1. juna 2017. godine do 30. juna 2018. godine, ukupno je prijavljeno 44.728 slučajeva nasilja u porodici.

Polovina žena u Srbiji u toku svog života imala je neko iskustvo nasilja u porodici (izvor:https://womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2018/Vodic_za_novinarke-nasilje_u_porodici-2018.pdf, str 78).

Skoro svaka druga žena bila je žrtva psihičkog nasilja (49.8%), a nešto više od trećine i fizičkog nasilja (33.9%) (izvor: https://womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2018/Vodic_za_novinarke-nasilje_u_porodici-2018.pdf, str 79).

Zasnovano na istraživanju na teritoriji Vojvodine i teritoriji centralne Srbije (podaci pokazuju vrlo slične brojke). Oba istraživanja su iz 2010. godine.


Da li je zdrava veza moguća ukoliko postoji kontrola?

Kako to možemo znati? Pogledajte ovaj video snimak da biste prepoznali znake.

Prisilna kontrola se definiše kao kontinuirano psihološko ponašanje s ciljem ograničavanja i/ili eliminisanja slobode žrtve.
Malo po malo, zbog ovog oblika kontrole, žena prihvata pravila, strahove i ograničenja koji čine da svoje ponašanje prilagođava kako bi preživela i ograničava svoje samoopredeljenje. Tehnologija je značajno povećala moć ovog oblika kontrole. Prisilna kontrola je uvek prisutna, prikrivena i preteća.

Neki oblici prisilne kontrole uključuju:

  • Preispitivanje kako se osoba oblači, govori ili ponaša.
  • Kritikovanje prijatelja i/ili rodbine žrtve.
  • Kontrolisanje uzimanja hrane ili fizičke aktivnosti.
  • Izolovanje žrtve od porodice i prijatelja.
  • Poruke i pozivi da bi se saznalo gde se žrtva nalazi i sa kim je.
  • Uporna pitanja o dnevnim aktivnostima.
  • Kontrola potrošnje novca i prihoda.
  • Degradiranje.
  • Pokazivanje preterane ljubomore prema bilo kom kontaktu (digitalno ili lično) prema drugoj osobi.
  • Stvaranje neopravdanih situacija u kojima se traži izvinjenje ili opraštanje.
  • Direktna ili indirektna zabrana određenih aktivnosti.

Postoje tri glavna učesnika (voljna ili nevoljna):

  1. Zlostavljač, onaj koji kontroliše.
  2. Osoba koja je predmet kontrole.
  3. Svedok: prijatelji, članovi porodice, deca koji vide ili čuju ovakvo ponašanje.

Dugo vremena, kontrola je bila prerušena u romantičnu demonstraciju ljubavi, gde zlostavljač ispoljava brigu za drugu osobu u svakom trenutku, prikrivajući neravnotežu moći koju uzrokuje kontrola. Ovo je razlog zbog kog najbliža porodica i prijatelji žrtve imaju ključnu ulogu, pomažući im da razgovaraju o situaciji u kojoj se nalaze, ili otkrivajući ponašanja i komentare koji ograničavaju njenu slobodu i predstavljaju nasilje. Da bi se pobeglo iz situacije prisilne kontrole potrebno je vreme i podrška prijatelja ili porodice kao i stručna pomoć u mnogo slučajeva.

Za podršku i više informacija, možete pozvati SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja
0800-100-007, dostupan radnim danima od 10h do 20h

Poziv je besplatan iz svih mreža.